Momak je bio malo začuđen, uze pomorandžu i ode.
Sledećeg dana se vratio kod njih:
“Odlično, ” reče bogataš, “šta si uradio sa pomorandžom?”
“Pojeo sam je, bio sam gladan.”
“Jako loše!
Vidiš mi iscedimo pomorandžu i od isceđenog soka napravimo
odličan liker. Zatim podelimo pomorandžu na dvoje, pola osušimo
za miris, drugu polovinu razdelimo među članovima porodice.
Polovinu semenki sledeće godine posejemo, a polovinu prodamo
na pijaci. No dobro, dajem ti još jednu šansu i priliku.
Uzmi ovu salamu i dođi ujutru…”
Dečko ode neraspoložen i drugog dana dođe opet.
“Šta si uradio sa salamom?” upita ga otac bogataš.
“Od kanapa kojim je bila vezana napravio sam pertle za moje cipele.
Od malog aluminijumskog prstena koji je bio na salami, napravio sam medaljon za vašu ćerku.
Podelio sam salamu na pola, pola sam ostavio u sušari, a drugu polovinu podelio sa porodicom.”
“Vrlo dobro!” razveselio se tajkun. “A šta pa si napravio od creva u kome je bila salama?”
“Od creva sam napravio prezervativ s kojim sam nateg’o vašu
ćerku, a Vama sam doneo ostatak tog mleka da napravite jogurt ili kefir…”
0 komentari